Донесена је одлука да тема за 18. Научни скуп у Гацку, који ће бити одржан од 22-25. септембра 2016. године, буде ПИСЦИ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ, а округлог стола у Билећи ДЈЕЛО РАДОСЛАВА БРАТИЋА.

Жири који ће донијети одлуку о најбољем историографском дјелу за за награду „Владимир Ћоровић“ у Гацку је у саставу:

1. Дописни члан АНРС проф.др Љубодраг Димић (предсједник),
2. ванредни проф.др Радмило Пекић, (члан) и
3. Доц. др Драга Мастиловић (члан).

Жири који је позван да одлучи о најбољем прозном дјелу за награду „Светозар Ћоровић“ у Билећи је у саставу:

1. проф. др Марко Недић (предсједник),
2. проф. др Јован Делић (члан) и
3. проф. др Ранко Поповић (члан).

Рок за подношење резимеа реферата и пријава за Научни скуп подносе је до 01. 07. 2016. на prosvjgacko@teol.net, а пријаве за награду до 01.08.2016. жирију или на поштанску адресу „Просвјете“ у Гацку.

На састанку се разговарало и о издавачкој дјелатности: Нова Зора и Зборник радова.

Поднешени су извјештаји из Гацка и Билеће. Извјештај о одржаном 16. Научном скупу историчара у Гацку поднио је проф. Радомир Вучковић, а о извјештај са Округлог стола „Српска проза данас“ у Билећи поднио је Радослав Братић. Послије дискусија, Савјет је организацију сусрета оцијенио врло високом оцјеном, те су извјештаји прихваћени.

На Савјету је донешена одлука да се за 17. Научни скуп историчара 2015. године обрађује тема ХЕРЦЕГОВАЧКИ УСТАНАК И ВЕЛИКА ИСТОЧНА КРИЗА.

Реферати на ову тему могу се пријављивати већ од данас, па све до 15. 08. 2015.год. на адресу: prosvjgacko@teol.net.

У салама за промоције београдског сајма организовали смо претстављање наших издања:

• Између српства и југословенства (Драга Мастиловић),
• Крст на станболској калдрми (Ђорђа Дабарчића),
• Зборник радова са 14. Ћоровићевих сусрета – Научног скупа историчара,
• часопис Нова Зора,
• календар за 2013. годину,
• збирка пјесама „Земља Херцегова“ (Драгутин Драго Паповића),
• Демонизација Срба (Емила Влајки) и
• збирка пјесама „Запиши то Рајко“ (Рајко Петров Ного).

„Земља Херцегова“ угледала је свјетлост дана и доспјела на наш штанд на Сајму, као и збирка пјесама „Орлови и гробови“ младог пјесника Рада Црногорца. Промоције су протекле уз велики интерес публике и медија присутних на Сајму.

На штанду Републике Српске такође смо имали претстављање „Просвјетиних“ издања, гдје су се опет појавила и нека од издања СПКД „Просвјета“ ОО Гацко:

• календар за 2013. годину,
• часопис Нова Зора,
• Између српства и југословенства (Драга Мастиловић),

као и издања Главног одбора СПКД „Просвјета“ а прије свега књиге „Просвјетиног“ кола:

• Заборављени књижевници (Горан Максимовић),
• У одбрану српске ћорилице (Милош Ковачевић) и
• Сан и јава (Ранко Рисојевић).

У престављању „Просвјетиних“ издања активног учешћа узели су чланови „Просвјете“: Вучковић Радомир, Драга Мастиловић, Велемир Авдаловић, Јован Делић и Никола Асановић.

Штанд СПКД „Просвјета“ ОО Гацко и ИП „Филип Вишњић“ посјетили су и највиши претставници Републике Српске: Предсједник Милорад Додик, предсједник владе Жељка Цвијановић, израелски амбасадор као и предсједник ГО СПКД „Просвјета“ Слободан Савић.

У Дому војске Србије у суботу 26. 09. 2013. године одрћжана је Сједница савјета Ћоровићевих сусрета. Сједницом је предсједавао академик проф. др Војислав Максимовић. На дневном реду је била анализа 15. Ћоровићевих сусрета и припреме за 16. Ћоровићеве сусрете наредне године.

Извјештаје предсједници одбора „Просвјете“ о одржаним 15. Ћоровићевим сусретима поднијели су организатори из Гацка и Билеће: Вучковић Радомир и Никола Асановић. Послије дискусија, извјештаји су усвојени, уз констатацију да је организација била на нивоу и да су 15. Ћоровићеви сусрети протекли изузетно добро. Констатовано је да је у Гацку ово био са правом међународни скуп, пошто су на њему учествовали историчари из Грчке и Русије.

У вријеме Научног скупа историчара у Гацку је веома успјешно организована и излижба Архива Југославије под називом „Јован Дучић у дипломатији“.

Наглашавамо да су и овај пут велики допринос у организацији Ћоровићевих сусрета дали чланови Удружења гачана у Београду на челу са Светозаром Црногорцем, Видаком Ковачевићем и Дејаном Мастиловићем.

У вријеме одржавања Сајма, „Просвјета“ Гацко, уз помоћ директора Архива Југославија господина Миладина Милошевића, организовала је посјету Краљевом двору и Белом двору на Дедињу. Имали смо ријетку прилику да посјетимо овај комплекс уз стручно објашњавање претставника Двора. Пролазећи кроз одаје упознали смо се са изузетно вриједним експонатима, библиотеком и умјетничком ризницом краљевог Двора.

Галерију фотографија можете погледати овдје.

САВЈЕТ ЈЕ РАДИО ПО СЉЕДЕЋЕМ ДНЕВНОМ РЕДУ:

1. ПРОГРАМ НАУЧНОГ СКУПА У ГАЦКУ – ТЕМА: САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ.
2. ПРОГРАМ ОКРУГЛОГ СТОЛА У БИЛЕЋИ – СРПСКА ПРОЗА ДАНАС.
3. ИМЕНОВАЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЈЕЛУ НАГРАДА ВЛАДИМИР ЋОРОВИЋ И СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ.
4. ОДРЕЂИВАЊЕ ПРОГРАМА И ДАТУМА СУСРЕТА У ГАЦКУ И БИЛЕЋИ.
5. ИМЕНОВАЊЕ ЈОШ ЈЕДНОГ ЧЛАНА САВЈЕТА ЋОРОВИЋЕВИХ СУСРЕТА.

1. ПРОГРАМ НАУЧНОГ СКУПА У ГАЦКУ

Договорени су сљедећи наслови реферата за Научни скуп историчара у Гацку:

• 1.1. „Млада Босна“ – узори и идеолози;
• 1.2. Организатори Сарајевског атентата;
• 1.3. Атентатори и њихови непосредни помагачи;
• 1.4. Одјеци Сарајевског атентата у јужнословенским земљама и ставови њихове званичне власти (у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској);
• 1.5. Гласови о Сарајевском атентату изван балканских простора, у: Русији, Грчкој, Румунији, Бугарској, Француској, Великој Британији, Италији, итд. (више реферата);
• 1.6. Аустро-Угарска званична тумачења сарајевског атентата и антисрпска пропаганда у режимској штампи (од 1914 – 1918.);
• 1.7. Суђење атентаторима и њиховим непосредним помагачима у Сарајеву од 1914 – 1915. године;
• 1.8. Аустро-Угарски погроми против Срба;
• 1.9. Судски процеси против Срба након атентата;
• 1.10. Концетрациони логори за припаднике српске нације од 1915 – 1917. године;
• 1.11. Сарајевски атентат у оцјенама аустро-угарских и њемачких публициста и историчара (некада и данас);
• 1.12. Сарајевски атентат у тумачењима историчара у Русији, Грчкој, Румунији, Бугарској, Француској, Великој Британији, Италији и другим државама (веза под редним бројем 1.5.);
• 1.13. Српска историографија о Сарајевском атентату;
• 1.14. Сарајевски атентат у српској поезији и прози;
• 1.15. Сарајевски атентат у епској поезији;
• 1.16. Сарајевски атентат у чешкој књижевности;
• 1.17. Сарајевски атентат у драмској и филмској умјетности;
• 1.18. Сарајевски атентат у свјетлу библиографских података;
• 1.19. Сјећања учесника сарајевског атентата и њихових помагача;
• 1.20. Српске споменице о Гаврилу Принципу, Данилу Илићу, Владимиру Гаћиновићу и Васиљу Грђићу;
• 1.21. „Младобосанци“ и Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ у Сарајеву (од 1902 – 1918.);
• 1.22. Аустро-Угарске забране српских националних друштава;
• 1.23. Књижевно стварање „Младобосанаца“;
• 1.24. Мајке и очеви сарајевских атентатора;
• 1.25. Страдање српских православних свештеника након сарајевског атентата;
• 1.26. Одмазде аустро-угарских власти према Српкињама у БиХ након атентата у Сарајеву;
• 1.27. Тајна улога Бечког двора у вези са сарајевским атентатом;
• 1.28. Перо Слијепчевић као учесник и свједок ратних збивања од 1914 – 1918;
• 1.29. „Младобосанци“ између Српства и Југословенства;
• 1.30. Римска католичка црква у Аустро-Угарској и почетак Првог свјетског рата;
• 1.31. Сарајевски атентат и његов утицај на асиметричне стратегије малих народа.

2. ПРОГРАМ ОКРУГЛОГ СТОЛА У БИЛЕЋИ

Српска проза данас у Билећи за тему има књижевно дјело Милана Данојлића.
 

3. ИМЕНОВАЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЈЕЛУ НАГРАДА

Састав жирија за додјелу награде Владимир Ћоровић је:

• проф. др Љубодраг Димић,
• проф. др Радивоје Радић и
• мр Драга Мастиловић.

4. ОДРЕЂИВАЊЕ ПРОГРАМА И ДАТУМА СУСРЕТА У ГАЦКУ И БИЛЕЋИ

Одржавање Ћоровићевих сусрета планирано је од 18 – 22. 09. 2013. године.
 

5. ИМЕНОВАЊЕ ЈОШ ЈЕДНОГ ЧЛАНА САВЈЕТА

На приједлог СПКД „Просвјете“ ОО Гацко и Билећа, Драгутин Паповић је изабран за члана Савјета Ћоровићевих сусрета.