Наиме, ове године је у Гацку организован двадесети Научни скуп историчара који је последњих неколико година постао Међународни због учешћа већег броја историчара из иностранства.

Пред великим бројем академика, професора са разних универзитета, Херцеговаца и представника херцеговачких удружења, на Академији је говорио предсједник Клуба Гачана господин Светозар Црногорац, који је истакао велики значај ових сусрета за изучавање српске историје, а посебно за изучавање историје Херцеговине.

У свечаној сали САНУ присутнима се обратио и предсједник СПКД „Просвјета“ Гацко господин Радомир Вучковић, који је говорио о значају награде „Владимир Ћоровић“, стручном жирију научног скупа историчара, наградама за најбоље историографско дјело и награди за животно дјело, те између осталог рекао:

„Имам прилику да поново поздравим овдје присутне академике, досадашње добитнике награде „Владимир Ћоровић“, а посебно поздрављам овогодишњу добитницу, академка Јованку Калић. Академик Јованка Калић, по одлуци жирија, је ове године добила повељу и награду за животно дјело„.

О добитници награде говорио је проф. др Ђорђе Бубало.

Награду је, у име Општине Гацко, уручио Јован Ковачевић предсједник СО Гацко, а поклон СПКД „Просвјета“ Гацко Вучковић Радомир предсједник СПКД „Просвјета“ Гацко.

Програм је водила др Јадранка Милошевић.

Књигу су приредили проф. др Ранко Поповић и доц. др Драга Мастиловић.

Овом приликом, пред требињском публиком о књизи су говорили проф. Радомир Вучковић, проф. Милан Никчевић и проф. Милан Савић, а вече је водио мр Рајко Танасијевић.

Посјетили смо храм и поклонили се невиним жртвама другог свјетског рата, Пребиловаца и околних јама из западне Херцеговине, чији су дијелови кости у крипти овога храма (остало су усташе минама разнијеле у овом рату). У храму је Отац Марко Гојачић „Просвјети“ Гацко поклонио икону пребиловачких мученика.

У сарадњи са културним центром „Св. краљ Вукашин“ и Црквеном општином Чапљина, представили смо нека издања „Просвјете“ као што су Календар, Нова Зора и Зборник радова и приредили пјесничко вече. У програму су учествовали пјесници: Јован Делић, Драгутин Паповић, Ђорђе Дабарчић, Сретен Видаковић, Милан Никчевић и наша гошћа из Невесиња Анжелика Николина Кучинар, као и историчар Милан Савић.

У пуној сали Дома културе у Пребиловцима атмосвера је била одлична, а наш долазак је изванредно примљен.

На крају је предсједник СПКД „Просвјета“ Гацко Радомир Вучковић, уручио неколико врло вриједних књига, у име начелника општине Гацко Милана Радмиловића и преко 100 књига у име „Просвјете“ Гацко, новоформираној библиотеци „Св. Стана Арнаут“. И учитељица Стана је једна од 4500 жртава које су усташе свирепо убиле или бациле у јаму на овом простору Херцеговине почетком другог свјетског рата.

Отац Марко, парох чапљински се захвалио на нашем гостовању и пожелио да ово постане традиција што смо и прихватили.

Прошло је 70 година од доласка овдје из пасивних крајева Херцеговине, Лике, Црне Горе, Баније и Кордуна. Људи са два завичаја присјећају се свог доласка у Банат и преносе своја сјећања генерацијама. Позориште у Зрењанину уз помоћ пријатеља Херцеговаца из Београда и из Херцеговине приредило је једно пријатно вече у позоришту, а дружење је касније настављено у хотелу Војводина.

Више о догађају можете прочитати овдје: slobodnahercegovina.com.

У Бечу смо боравили три дана, а домаћини су нам били „Просвјета“ и Српска православна црква у Бечу.

У препуној Акцент дворани сакупио се велики број Срба, али и аустријанаца. Осим нас из Гацка, у програму су наступили, глумци Српског народног позоришта из Бања Луке и дјечији хор „Просвјете“ из Беча. Академија је била посвећена Видовдану, Гаврилу Принципу, Сарајевском атентату и „Младој Босни“. Између осталих, Академији су присуствовали и војни преставници амбасада БиХ и Србије.

За ово кратко вријеме обишли смо Беч и дружили се са нашим сународницима, а дио атмосфере можете погледати на сликама.

У салама за промоције београдског сајма организовали смо претстављање наших издања:

• Између српства и југословенства (Драга Мастиловић),
• Крст на станболској калдрми (Ђорђа Дабарчића),
• Зборник радова са 14. Ћоровићевих сусрета – Научног скупа историчара,
• часопис Нова Зора,
• календар за 2013. годину,
• збирка пјесама „Земља Херцегова“ (Драгутин Драго Паповића),
• Демонизација Срба (Емила Влајки) и
• збирка пјесама „Запиши то Рајко“ (Рајко Петров Ного).

„Земља Херцегова“ угледала је свјетлост дана и доспјела на наш штанд на Сајму, као и збирка пјесама „Орлови и гробови“ младог пјесника Рада Црногорца. Промоције су протекле уз велики интерес публике и медија присутних на Сајму.

На штанду Републике Српске такође смо имали претстављање „Просвјетиних“ издања, гдје су се опет појавила и нека од издања СПКД „Просвјета“ ОО Гацко:

• календар за 2013. годину,
• часопис Нова Зора,
• Између српства и југословенства (Драга Мастиловић),

као и издања Главног одбора СПКД „Просвјета“ а прије свега књиге „Просвјетиног“ кола:

• Заборављени књижевници (Горан Максимовић),
• У одбрану српске ћорилице (Милош Ковачевић) и
• Сан и јава (Ранко Рисојевић).

У престављању „Просвјетиних“ издања активног учешћа узели су чланови „Просвјете“: Вучковић Радомир, Драга Мастиловић, Велемир Авдаловић, Јован Делић и Никола Асановић.

Штанд СПКД „Просвјета“ ОО Гацко и ИП „Филип Вишњић“ посјетили су и највиши претставници Републике Српске: Предсједник Милорад Додик, предсједник владе Жељка Цвијановић, израелски амбасадор као и предсједник ГО СПКД „Просвјета“ Слободан Савић.

У Дому војске Србије у суботу 26. 09. 2013. године одрћжана је Сједница савјета Ћоровићевих сусрета. Сједницом је предсједавао академик проф. др Војислав Максимовић. На дневном реду је била анализа 15. Ћоровићевих сусрета и припреме за 16. Ћоровићеве сусрете наредне године.

Извјештаје предсједници одбора „Просвјете“ о одржаним 15. Ћоровићевим сусретима поднијели су организатори из Гацка и Билеће: Вучковић Радомир и Никола Асановић. Послије дискусија, извјештаји су усвојени, уз констатацију да је организација била на нивоу и да су 15. Ћоровићеви сусрети протекли изузетно добро. Констатовано је да је у Гацку ово био са правом међународни скуп, пошто су на њему учествовали историчари из Грчке и Русије.

У вријеме Научног скупа историчара у Гацку је веома успјешно организована и излижба Архива Југославије под називом „Јован Дучић у дипломатији“.

Наглашавамо да су и овај пут велики допринос у организацији Ћоровићевих сусрета дали чланови Удружења гачана у Београду на челу са Светозаром Црногорцем, Видаком Ковачевићем и Дејаном Мастиловићем.

У вријеме одржавања Сајма, „Просвјета“ Гацко, уз помоћ директора Архива Југославија господина Миладина Милошевића, организовала је посјету Краљевом двору и Белом двору на Дедињу. Имали смо ријетку прилику да посјетимо овај комплекс уз стручно објашњавање претставника Двора. Пролазећи кроз одаје упознали смо се са изузетно вриједним експонатима, библиотеком и умјетничком ризницом краљевог Двора.

Галерију фотографија можете погледати овдје.

На овој традиционалној приредби своје стихове су рецитовали и пјесници из Гацка, иначе чланови СПКД „Просвјета“ Гацко, Драгутин Драго Паповић и Јован Л. Делић. Наши пјесници су имали запажен наступ међу петнаестак пјесника из Србије, Црне Горе и Републике Српске.

Преносимо и дио чланка из дневног листа „Култура“:

Многобројни љубитељи поезије су код споменика Вуку Стефановићу Караџићу у Петњици, на извору језика српског, били у прилици да присуствују незаборавној пјесничкој вечери, часу поезије „На непресушном Вуковом врелу“. Поздрављајући окупљене пјеснике Војислав Караџић, организатор светковине, истакао је да се нада како ће, упркос оскудним временима, наћи се љубави и добротворства да већ наредне године ова манифестација поприми интернационални значај.

Част да отвори пјесничко вече у Петњици припала је пјеснику Јовану Делићи из Гацка. Потом су стихове говорили: Оливера Доклестић, Винка Перишић, Трипко Драганић, Милица Краљ, Наод Вуковић.

Потом је услиједио наступ пјесника Драгутина Паповића из Гацка, који је препознатљив по топлој љубавној лирици. У наставку вечери стихове су говорили: Чедомир Ковачевић Чеков, Радислав Гардашевић, Спасоје Бајовић, Миладин Мики Јоксимовић, Слободан Чуровић, Радомир Уљаревић, „а у само предвечерје одјекнуо је и звук гусала, а епска поезија зачула се из грла Пунише Пишеље„.

Данас, захваљујући супрузи Нади, Костина галерија окупља пријатеље, Костине поштоваоце, пјеснике и музичке ствараоце. Субота увече, 10. августа 2013. године у Зеленици код Херцег Новог, уз све временске непогоде, била је стјециште лијепе, поетске ријечи, у необичном амбијенту дома Килибардиних и галерије. У књижевној вечери учествовали су пјесници из Републике Српске и Црне Горе, којима лоше временске прилике нису засметале да се поклоне сјенима великог умјетника и његовог дјела пуног изворне снаге.

Своје стихове и афоризме говорили су: Јован Делић, Сретен Видаковић, Драгутин Паповић, Божо Ђурановић, Мила Ђурковић, Бранко Бато Крковић, Милојка Јововић, Винка Перишић – Шаренац, Снежана Вукићевић – Чворо, Ксенија Матовић, Бранка Денда и Оливера Доклестић. Натупили су и гуслари : Вукоман Церовић и Коста Плакаловић, а млада Никшићанка Тања Зоговић пјевала је пјесме о свом Никшићу.

На крају програма дирљивим ријечима публици се обратио Мирко Вујовић који већ дуже времена живи у САД-е, прво изрекавши „оченаш“ за Костину душу, а потом и неколико реченица о томе да галерија са свим Костиним скулптурама зрачи изузетном, великом енергијом, и да се његове скулптуре могу поредити са Пикасовим, те да није нескромно рећи да је Килибардин рад, толико особен, пун надахнућа, снаге, инспиративна, и модеран, и тако превазишао овог свјетски славног, чувеног, умјетника. „Зато је штета што нема правих познавалаца и прегалаца у умјетности који би препознали вриједност Костиног рада и галерију „Небеско огњиште“ уврстили у први ред културних и умјетничких вриједности Херцег Новог и Црне Горе“. – закључио је на крају.

У име Фондације говорио је Милован Ковачевић, а пјесникиња Милојка Јововић уручила је Нади Килибарда повељу пјесничког удружења Срба у Црној Гори „Горска вила“. Са пјесницима из Гацка стигао је и Радомир Вучковић, предсједник одбора „Просвјете“ из тог града, и након пригодних ријечи, домаћинима уручио поклоне у књигама.

Галерију фотографија можете погледати овдје.

Већ 28.06.2013. године направљен је иницијативни одбор СПКД „Просвјета“ Звечан. Ова идеја је наишла на одобравање од стране директора Канцеларије за Косово и Метохију господина Александра Вулина, начелника Митровачког округа Раденка Недељковића и предсједника Општине Звечан Драгише Миловића.

У наредном периоду, до краја септембра, слиједи коначно формирање одбора.

На Видовдан присуствовали смо служби у Манастиру Грачаница, код Приштине, коју је предводио Његова Светост господин Иринеј. Исти дан присуствовали смо помену погинулим српским јунацима на Газиместану.

Галерију фотографија можете погледати овдје.