Традиционално и ове године, по 25.пут, у Гацку су се окупили историчари на Научном скупу историчара са овогодишњом темом ЗНАМЕНИТИ ХЕРЦЕГОВЦИ КРОЗ ИСТОРИЈУ, која заслужује велику пажњу. Скуп је одржан од 21. до 24. септембра 2023. године.

Свечана Академија И додјелА награде „Владимир Ћоровић“ одржана је 21. септембра у Дому културе у Гацку. Према одлуци жирија, у саставу проф. др Милош Ковић (Универзитет у Београду), проф. др Радмило Пекић (Универзитет у Приштини, са привременим сједиштем у Косовској Митровици) и проф. др Боривоје Милошевић, награда „Владимир Ћоровић“ додијељена је за књигу СВЕТИ КРАЉ МИЛУТИН коју је радило 16 Аутора, а која је изашла у издању Задужбине Светог манастира Хиландара. Књигу су уредили Срђан Пириватрић, Смиља Марјановић–Душанић и Даница Поповић, који су истовремено и аутори књиге. Награда је уручена Миливоју Ранђићу, директору издавачке куће. Члан жирија проф. др Радмило Пекић прочитао је саопштење и образложење жирија, а начелник Огњен Милинковић је уручио општинску новчану награду и Повељу Општине и „Просвјете“ Гацко. Поклон „Просвјете“ Гацко, икону Светог Петра Зимоњића, уручио је предсједник Организационог одбора 25. Научног скупа историчара Радомир Вучковић. Такође, повеља и икона су уручени господину Ранђићу и издавачкој кући. У име уредника, присутнима се обратио Срђан Пириватрић. Програм вечери лауреата употпунили су наши гости из Матице Српске и из Србобрана: академик проф. др Јован Делић је говорио о раду Матице Српске и Зборнику о породици Дунђерски, пјесник Благоје Баковић говорио је своје стихове, Дејан Корцеба о Србобрану и културним активностима, режисер Зоран Суботички о Дунђерским и позоришним представама о Лази и Ленки, Горан Благојевић је говорио своје стихове, а Јована Радовановић и Ервин Хаџимуртезић извели су дио представе „Од раја до безњенице“, као и пјесму Санта Марија дела Салуте.

У програму је учествовао гуслар Ненад Ивковић и хор Света Јелена Анжујска, а кроз Академију нас је, обучен у народну ношњу, водио Огњен Бошковић.

Други дан 25. Научног скупа започео је полагањем цвијећа на споменик Круна гатачким јунацима и традиционалном посјетом спомен соби. Рад Научног скупа почео је у 09,00 часова у Парохијском дому. На скупу су своје радове говорили учесници чији су радови већ објављени у овогодишњем Зборнику, а послије рецензија. У Зборнику се нашло десет оригиналних и три прегледна рада. Послије подне посјетили смо Мостар, споменике Ћоровићима, Алекси Шантићу, али и стару цркву, те новообновљени Саборни храм и Владичански двор.

Истовремено група наших пријатеља из Србобрана посјетила је село Вишњево, одакле коријене вуче породица Дунђерски.

Код начелника општине Гацко, др Огњена Милинковића, направљен је пријем и радни састанак са предсједником општине Србобран Радивојем Дебељачким, коме су присуствовали Радомир Вучковић у име СПКД „Просвјете“ Гацко, замјеница предсједника из Србобрана Милица Зарић и директор Дома културе у Србобрану Дејан Корцеба. Договорена је интезивнија културна сарадња, а прије свега учешће наших ученика из Основне и Средње школе у пјесничкој манифестацији Ленкин прстен.

У Билећи смо присуствовали свечаној Академији и додјели књижевне награде.

У читаоници Народне библиотеке направљено је представљање Зборника радова Филозофског факултета из Бања Луке. О зборнику радова Познавањем културне баштине до поштовања различитости говорио је декан проф. др Срђан Душанић и продекан проф. др Тања Станковић-Јенковић.

У 11,00 часова заједно са учесницима из Билеће посјетили смо Манастир Светог Петра Зимоњића у Данићима, гдје смо имали богат програм: посјета манастирској цркви, етно соби и библиотеци. У сали Парохијског дома направили смо промоције Зборника радова 2023. године у Гацку, Зборника радова 2022. у Билећи и 79. броја часописа Нова Зора.

О Зборнику из Гацка говорио је Радомир Вучковић, уредник и проф. др Радивој Радић, а о Зборнику из Билеће (о Мирославу Тохољу) говорио је академик проф. др Јован Делић.

О часопису Нова Зора говорио је Главни и одговорни уредник проф. др Милош Ковачевић. Програм је зачинила својом поезијом пјесникиња из Никшића Милица Бакрач. Од домаћих пјесника стихове је говорио пјесник Сретен Видаковић. Посебну захвалност, на лијепим ријечима и добродошлици, али и на традиционалном домаћинском пријему, дугујемо Жарку Бољановићу.