Изложбу су организовали одбори СПКД „Просвјета“ Гацко и СПКД „Просвјета“ Билећа, а припремили СПКД „Просвјета“ Гацко, Музеј Херцеговине Требиње и Херцег Телевизија Требиње.

Осим СПКД „Просвјете“ Гацко, изложбу су подржали Музеј Херцеговине из Требиња и Херцег Телевизија Требиње. Изложба ће бити излагана у свим херцеговачким општинама, као и у херцеговачкој дијаспори, а остаће и као стална поставка Музеја Херцеговина.

Изложбу у Гацку, као и многе наше досадашње активности, подржао је и КСЦ Гацко.

Једногласно је констатовано да је ово најбољи часопис за књижевност, науку и културу на нашем простору, те да ће и даље задржати овај квалитет и редовност излажења.

Публици смо представили:

1. Зборник радова са прошлогодишњег Међународног научног скупа историчара Писци српске историје. О Зборнику је говорио проф. др Радивој Радић и доц. др Драга Мастиловић уредник Зборника.
2. Часопис Нову Зору о коме су говорили проф.Радомир Вучковић и прод.др Милош Ковачевић уредник часописа.
3. Српски соколи у Америци, говорио је аутор проф. др Петар Павловић.
4. Српски речник страних ријечи и израза у физичкој култури, говорила је аутор мр Кристина Пантелић.

Посебну захвалност на доброј организацији ових промоција дугујемо Младену Цицовићу директору Канцеларије Републике Српске у Србији.

Учесници овогодишње школе били су студенти и наставници са Катедре за српски језик никшићког Филозофског факултета и студенти и наставници Филозофског факултета у Бањој Луци.

Оба дана искоришћена су за посјете средоњовјековним некрополама са натписима. Најприје је посјећно једно од три стара гробља у ужој зони Горњег Ходова гдје су учесници разгледали натпис Стјепка Тредановића и натпис Умка на локалитету Радан-крст. Послије тога, у суботу прије подне, група је посјетила локалитет средњовјековне некрополе на Видоштаку (Попрати код Стоца) гдје су се учесници упознали на натписом српске калуђерице Марије, жене попа Дабижива, који је јасно датиран 1231. годином. Одмах потом, прешло се на некрополу српских ктитора овога краја Милорадовића-Храбрена Радимљу (Војводину) у близини Стоца. Тог дана посјећен је и споменик калуђерице Полихраније у поповском селу Величани. На тај начин полазиници су се увјерили у неодрживост тезе из бројних радова историографског карактера који се објављују и у наше вријеме (и угледних припадника Фрањевачког реда) о непостојању православне црквене организацији у Хуму. Приликом посјете Радимљи полазиницима је указано на величину ктиторског дјела рода Милорадовића који су, поред осталог и ктитори значајног манастира Житомислића.

У недељу ујутру учесници су обишли цркву Св. Архангела Михаила у Аранђелову, старој жупи Корјенићи (Врм) гдје су анализирали натпис жупана Крње који припада 13. вијеку. Ова црква је једна од најзначајнијих православних старина у источној Херцеговини.
Такође, организована је посјета манастиру Тврдош гдје је било ријечи о историји овог древног епаскопског сједишта Херцеговине и разарањима на измаку 17. вијека.

На свим локалитетима било је ријечи о црквеној историји Хума и Херцеговине, а указивано је и на аналогије одређеним словним знаковима у натписима који су разгледани.

Школа је затворена одличном изложбом чланова удружења др Милоје Васић која је посвећена средњовјековном наслијеђу српског народа у Босни и Хуму. Изложбу је отворио господин Дејан Дошлић.

У овој завршној вечери, проф. др Јелица Стојановић је одржала веома корисно предавање о историји ћириличког писма у којем је на веома јасан начин, сликом и ријечју, учеснике провела кроз низ периода кроз које се кретало и развијало српско писмо.

Наиме, мобилни планетаријум је по први пут постављен у Гацку, те су ђаци и грађани могли на очигледан и врло увјерљив начин да посматрају небески свод, сазвјежђа, планете, звијезде и друга небеска тијела, као и да на најлакши начин науче оријентацију уз помоћ небеских тијела која се виде на ведром небу изнад сјеверне земљине полулопте.

Представник Астрономског друштва господин Ненад Стевић је у току пројекција у планетаријуму настојао да и ријечима што више приближи и објасни кретања у космосу ученицима основне и средње школе из Гацка.

Пријему је присуствовао и Академик проф. др Зоран Лакић.

Предсједник ЦАНУ академик проф. др Драган Вукчевић и потпредсједник ЦАНУ академик проф. др Ђорђе Борозан интересовали су се за рад СПКД „Просвјета“ Гацко, а посебно за нашу издавачку дјелатност и Ћоровићеве сусрете – Научни скуп историчара. Изразили су спремност на сарадњу са СПКД „Просвјета“ Гацко, а посебно у одабиру тема из наше заједничке историјске прошлости, као и значајнијим учешћем својих историчара на Научном скупу у Гацку.

ОБРАЗАЦ ЗА ПРИЈАВУ ЗА ЋОРОВИЋЕВЕ СУСРЕТЕ – НАУЧНИ СКУП ИСТОРИЧАРА 2017.
МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ КЛИКОМ НА ОВАЈ ЛИНК!

ГАЦКО, 21 – 24. СЕПТЕМБРА 2017. ГОДИНЕ

• Молимо Вас да пошаљете и Ваш ЈМБ, као и број текућег рачуна
• Излагања трају до 15 минута
• Завршене радове слати до 30. 12. 2017. године
• Савјет Научног скупа, на састанку у Београду, је одлучио да можемо прихватити двадесет учесника из Србије, Црне Горе и Републике Српске, плус све остале који долазе из Русије, Грчке, Бјелорусије, Аустрије, Румуније, Бугарске…
• Научни одбор одлучује о учешћу на скупу, а сви кандидати, значи и они који не буду долазили у Гацко у вријеме скупа, могу послати радове за Зборник
• Пријаве слати до 15. 08. 2017. године

СПКД „ПРОСВЈЕТА“
ОПШТИНСКИ ОДБОР ГАЦКО

У поздравном говору истакао је значај Русије као гаранта Дејтонског мировног споразума, али и њен значај и допринос јачању мира и стабилности на простору Балкана. Такође је истакао и предност евроазијских економских интеграција, наглашавајући значај великих природних богатстава, а прије свега енергената, поготово за ова два најнасељенија континента.

Пријему је присуствовало и више преставника разних организација из области културе и информисања, чему Руска Федерација даје посебан значај. Из Херцеговине на пријему су били преставници СПКД „Просвјете“ из Гацка и Требиња, КУД-а из Љубиња, „Освит“ из Билеће и Херцег ТВ из Требиња.