Наиме, ове године је у Гацку организован двадесети Научни скуп историчара који је последњих неколико година постао Међународни због учешћа већег броја историчара из иностранства.

Пред великим бројем академика, професора са разних универзитета, Херцеговаца и представника херцеговачких удружења, на Академији је говорио предсједник Клуба Гачана господин Светозар Црногорац, који је истакао велики значај ових сусрета за изучавање српске историје, а посебно за изучавање историје Херцеговине.

У свечаној сали САНУ присутнима се обратио и предсједник СПКД „Просвјета“ Гацко господин Радомир Вучковић, који је говорио о значају награде „Владимир Ћоровић“, стручном жирију научног скупа историчара, наградама за најбоље историографско дјело и награди за животно дјело, те између осталог рекао:

„Имам прилику да поново поздравим овдје присутне академике, досадашње добитнике награде „Владимир Ћоровић“, а посебно поздрављам овогодишњу добитницу, академка Јованку Калић. Академик Јованка Калић, по одлуци жирија, је ове године добила повељу и награду за животно дјело„.

О добитници награде говорио је проф. др Ђорђе Бубало.

Награду је, у име Општине Гацко, уручио Јован Ковачевић предсједник СО Гацко, а поклон СПКД „Просвјета“ Гацко Вучковић Радомир предсједник СПКД „Просвјета“ Гацко.

Програм је водила др Јадранка Милошевић.

Пригодну бесједу говорио је свештеник Друге гатачке парохије Гајић Александар, духовно и врло надахнуто.

Стихове из своје збирке пјесама „Свијећа за патријарха Павла“ говорио је Новица Телебак из Требиња, а пргодан програм са ученицима основне и средње школе под називом „Будимо људи“ приредила је вјероучитељица Ивана Хрњез.

Све је пропраћено уз хорско појање црквеног хора Св. Јелена Анжујска под вођством Милице Ковач.

Програм је одлично водила Никчевић Анђелина, проф. српског језика у СШЦ „Перо Слијепчевић“ Гацко.

Организациони одбор је за ову прилику расписао литерарни и ликовни конкурс, као и конкурс за израду крста, а све уприличено патријарху Павлу. Пристигао је велики број радова са разних српских простора, а сви радови су били под шифром. Жири је донио сљедеће одлуке:

Литерарни радови:

1. Анђелина Никчевић, проф. из Гацка
2. Владимир Ђорђевић, писац из Крагујевца
3. Андреј Шојић, ученик из Гацка

Ликовни радови:

1. Благоје Говедарица и Сандра Дивљан, ученици из Гацка
2. Игор Зеленовић, ученик из Гацка
3. Тамара Мучибабић, ученица из Гацка

Израда крста:

1. Раде Мастиловић, ученик из Гацка

Предсједник СПКД „Просвјета“ Гацко Радомир Вучковић је, у име организатора, поздравио госте и остале присутне. Својим присуством су нас почастили: предсједник СПКД „Просвјета“ Требиње Новица Телебак и његови сарадници, као и наши драги гости из Никшића: проф. др Јелица Стојановић предсједник Матице српске друштва чланова у Црној Гори, проф. др Драго Перовић уредник часописа Голија, Блажо Паповић у име Будимљанско-никшићке епархије, Слобо Бабић предсједник Голијског сабора културе и Божо Ђурановић највећи српски епски пјесник.

Радомир Вучковић је укаратко упознао присутне о иницијативи и покретању ове манифестације: „Већ више од двије године вршим преписку са мојим пријатељем проф. др Драгом Милошевићем са Агрономског факултета из Чачка, а везано за његову идеју о организацији ове манифестације. Пошто је патријарх Павле један дио свог монашког живота провео у манастиру Вујан код Чачка и у манастирима Овчарско – кабларске клисуре код Д. Милошевића се родила идеја о покретању резбарске, ликовне или неке сличне колоније. У разговору смо дошли на идеју да би било добро да, ако то покрене Чачак, нешто слично покрене и СПКД „Просвјета“ Гацко. Послије више преписки господин Драго Милошевић је срочио писмо са Туристичком организацијом у Чачку о покретању манифестације Дани патријарха Павла у Чачку са огранцима у Гацку, Никшићу, Кућанцима и Призрену. Ову идеју је благословио Синод СПЦ и омогућио кориштење имена патријарха Павла у ове сврхе. Тако је између осталих и СПКД „Просвјета“ Гацко добила благослов као једина организација и друштво у Републици Српској. И ево ми смо то подијелили са црквеном општином Гацко и КСЦ Гацко, да би окупили што већи број заинтересованих грађана и вјерника. Очекујемо да ово постане традиција и да награђени радови убрзо буду спојени са сличним из наведених мјеста у јединствену изложбу, те и тако још и на тај начин повежемо просторе на којима живе Срби„.

На штанду Републике Српске „Просвјета“ је и ове године имала неколико запажених промоција:

• Часопис Нова Зора – говорио је главни уредник проф. др Милош Ковачевић
• Соколски покрет у Херцеговини и Српки рјечник страних ријечи у физичкој култури – говорили су проф. др Петар Павловић и доц. др Кристина Пантелић Бабић
• Зборник радова 200 година Тешана и Вука – говорио је Божо Тепавчевић
• Календар просвјете – говорио је главни уредник академик проф. др Војислав Максимовић, Јован Делић, Божо Тепавчевић и мр Јордан Ристић

На овом штанду представљена је и књига Земљом херцеговом аутора Алексе и Радомира Вучковића у издању Музеја Херцеговине из Требиња, о којој су говорили аутори и Ивана Грујић археолог и директор Музеја.

Посјећеност је била одлична, а за организацију се захваљујемо Преставништву Републике Српске у Београду.

1. Литерарни рад
2. Ликовни рад
3. Дрвени крст

• Сви радови требају бити посвећени патријарху Павлу
• Најбољи радови биће награђени 15. 11. 2018. године на свечаној Академији посвећеној патријарху Павлу
• Литерарни радови морају бити под шифром (шифра у мањој коверти)
• Радове прегледа стручни жири
• Радови требају стићи најкасније до 10. 11. 2018. године на адресу СПКД „Просвјета“ Гацко, Немањина 5, 89240 Гацко, РС, БиХ

СПКД „Просвјета“ ОО Гацко
Предсједник
Вучковић Радомир, проф.

Са задовољством Вас позивамо на 20. Ћоровићеве сусрете – Mеђународни научни скуп историчара, који ће бити одржани од 20 – 22. септембра 2018. године.

Ћоровићеви сусрети одржавају се у организацији СПКД „Просвјета“ ОО Гацко, а под покровитељством Општине Гацко, министарства науке и технологије владе РС и Министарства цивилних послова БиХ.

УЧЕСНИЦИ НАУЧНОГ СКУПА: академик проф. др Војислав Максимовић – И. Сарајево, академик проф. др Иван Чарота – Минск, Бјелорусија, Виктор Шећеровски – Београд, проф. др Божидар Младеновић – Београд, проф. др Слободан Бјелица – Н. Сад, др Будимир Алексић – Цетиње, Бранко Копривица – Никшић, проф. др Милена Максимовић – И. Сарајево, Ратко Марковић – Риђанин Београд, проф. др Владан Гавриловић – Н. Сад, академик проф. др Зоран Лакић – Подгорица, проф. др Драга Мастиловић – И. Сарајево, проф. др Мирослав Додеровић – Никшић, проф. др Петар Павловић – Б. Лука, доц. др Кристина Пантелић – Б. Лука, мр Марко Сарић -Беч, Аустрија, проф. др Радивој Радић – Београд, проф. др Милован Пецељ – Београд, др Јулија Златкова – Софија, Бугарска, др Стеван Бугарски – Темишвар, Румунија, др Ана Филимоновна – Москва, Русија, проф. др Боривоје Милошевић – Б. Лука, Сретен Јаковљевић – Београд, мр Јордан Ристић – Врање, проф. др Сава Ћеклић – Београд, мр Павле Орбовић – Нови Сад, др Милан Мицић – Нови Сад, проф. др Горан Васин, мр Остоја Војиновић – Кикинда, проф. др Дејан Микавица – Нови Сад, др Мила Михајловић -Рим, Италија, доц. др Велибор Џомић – Подгорица, проф. др Васиљ Јововић, Горан Мркић – Темишвар, Румунија.

Добро дошли!

У складу са годишњицом завршетка Великог рата и изласком из штампе ове пригодне књиге, СПКД „Просвјета“ ОО Гацко је одлучио да, овом познатом историчару који се бави колонизацијама Срба у Војводину, као и добровољачким питањем, додијели Специјалну Повељу.

Гацко, 06. 09. 2018.

СПКД „Просвјета“ ОО Гацко
Предсједник
Вучковић Радомир, проф.

1. проф. др Милош Ковић, ванредни професор Универзитета у Београду (предсједник)
2. проф. др Радмило Пекић, ванредни професор Универзитета у Косовској Мировици (члан)
3. доц. др Драга Мастиловић, доцент Универзитета у Источном Сарајеву (члан)

донио је једногласну одлуку да се награда „Владимир Ћоровић“ за 2018. годину за животно дјело додијели Јованки Калић, редовном члану Српске академије наука и умјетности.

Жири је оцијенио да је академик Јованка Калић својим вишедеценијским научним радом на пољу историјске науке дала огроман допринос српској историографији и култури и тиме у потпуности заслужила ово високо признање.

Београд, 10. 09. 2018. године

СПКД „Просвјета“ Гацко учествовала је по први пут и наишли смо на одушевљење и добродошлицу, прије свега наших давно колонизованих Срба и њихових потомака. Представили смо просвјетина издања: часопис Нову Зору, Просвјетин Календар и Зборник радова Научног скупа историчара. О Новој Зори говорили су Зоран Радисављевић замјеник главног уредника и Габријела Братић технички секретар часописа. Календар је представио главни уредник академик проф. др Војислав Максимовић и мр Јордан Ристић. О Зборнику је говорио проф. Радомир Вучковић и један од главних учесника научног скупа др Милан Мицић.

Музеј Херцеговине из Требиња представио се изложбом Земљом Херцеговом. О изложби су говорили аутори Алекса и Радомир Вучковић, као и директорица музеја Ивана Грујић. Изложбу је отворио предсједник Удружења Херцеговаца из Зрењанина Милан Бели Бјелогрлић.

Овом приликом своје стихове су у више наврата говорили Драгутин Паповић из Гацка и Милосава Гаћиновић из Зрењанина.

КУД „Сава Владиславић“ је својом пјесмом и игром оставио најбољи утисак и поред тога што је у овом дијелу организатор направио одређене пропусте, те је наступ био на главном тргу. Пјевачке групе, мушка и женска, као и фолклорна група извеле су неке своје тачке уз одушевљење великог броја окупљених.

Овај пут је и овдје отворена изложба фотографија Земљом Херцеговом аутора Алексе и Радомира Вучковића. Изложба је настала као плод сарадње СПКД „Просвјете“ Гацко, Музеја Херцеговине Требиње и Херцег телевизије.

Послије уводне ријечи директорице Музеја Иване Грујић, изложбу је отворио предсједник Скупштине града Требиња др Драгослав Бањак. О изложби су говорили и аутори, а у осталом дијелу програма учествовале су сестре Соња и Свјетлана Бабић са извођењем етно пјесама, као и гуслари Никола Бошковић и Андреј Шојић, сви из Гацка.

Поезију су говорили пјесници Доброслав Ћук и Алекса Вучковић.

Програм су употпунили чланови КУД-а „Алат“ из Требиња.

Прво су улицама града са заставама продефиловали чланови Друштва „Сава Владиславић“, СПКД „Просвјете“ Гацко, Друштва српских домаћина и КУД-а „Деспот Ђурађ“ из Смедерева.

Послије дефилеа услиједило је фотографисање код бисте грофу Сави Владиславићу у центру града.

У Дому културе у програму су наступали ансамбли „Сава Владиславић“ и „Деспот Ђурађ“, као и гуслари Бошко Вујачић, Славко Горановић и Милорад Ћеклић из Гацка, те ученици из љубињске гимназије и руско-српског друштва из Требиња.

Скуп је поздравио замјеник начелника општине Гацко Радоица Антуновић, а главну бесједу о грофу Сави Владиславићу говорио је Бранко Конатар, професор и књижевник из Београда.

Скупу се обратио Антон Соколов, аташе за медије амбасаде Руске федерације у Сарајеву, затим Гаљина Бокић у име руских удружења у БиХ, те Радомир Вучковић и Драгутин Паповић у име организатора манифестације.

Покровитељ манифестације је била општина Гацко.

Ово је наш мали допринос обиљежавању дана Руске федерације 12. јуна, али и 290 година од како је Сава Владиславић поставио камен темељац за сибирски град Кјахту.

Као да смо се договарали, исти дан је у Кјахти постављен споменик Сави Владиславићу на главном градском тргу. Истог дана у Кјахти се виорила Српска застава, а у Гацку Руска, о чему више можете прочитати кликом на овај линк.

Сава нас је повезао и вјерујемо да је ово тек почетак.