ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ НА ДРВОРЕЗБАРСКОЈ КОЛОНИЈИ „КРСТ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА“

Дани патријарха Павла у Чачку са огранцима у Кућанцима, Гацку, Никшићу и Призрену, у сарадњи са Епархијом жичком, покровитељом манифестације градом Чачком у организацији удружења „Павле – живот по Јеванђељу“, објављују јавни позив за учешће на деветој дрворезбарској колонији „Крст патријарха Павла“. Позивају се сви који се баве дрворезом да учествују на деветој колонији „Крст патријарха Павла“. Дрворезбарска колонија се организује у част дела патријарха Павла. Дрворезбарска колонија је основни садржај манифестације „Дани патријарха Павла“.

Потребно је ручно изрезбарити дрвени крст и доставити га до 31. августа 2024. године на адресу „Дани патријарха Павла“, Кнеза Васе Поповића 14/5, 32000 Чачак. Вашу намеру учешћа на колонији доставите организатору до 30. јуна 2024. године на електронску адресу danipatrijarhapavla@gmail.com. Стручни жири ће оценити приспеле радове и одабрати најлепши крст чији аутор добија главну новчану награду и плакету, а остали учесници новчану награду и захвалницу. Висина крста је највише 33 цм (укључујући и постамент уколико је крст са постаментом).

На свечаности, сабору, у манастиру Благовештење кабларско у Овчар Бањи, на Дан Воздвижења Часног Крста (Крстовдан), 27. септембра 2024. године, после Свете Литургије ће се на свечаности, уз изложбу крстова и беседе о делу патријарха Павла, доделити награда и плакета за најлепши крст и награде и захвалнице осталим учесницима колоније. Свечаност прати и појање хора.

Радови, ручно резбарени крстови, се трајно чувају, од прве колоније која је одржана 2016. године. Награђени и најлепши крстови се јавности представљају изложбама које ће се организовати где за то постоји интересовање, широм васељене. Удружење „Павле – живот по Јеванђељу“ као организатор Манифестације ће, у сарадњи са градом Чачком од крстова Колоније и портрета патријарха Павла, како је и наговештено, приредити сталну поставку у Чачку када град Чачак обезбеди адекватан простор.

Изрезбарите и принесите и Ви крст у знак поштовања према лику и делу патријарха Павла који ћемо заједно узнети њему у част, на свечаности, 27. септембра 2024. године у манстиру Благовештење кабларско у Овчар Бањи код Чачка.

Будите и ви део приче која промовише највеће вредности овоземаљског живота, живот по Јеванђељу, угледањем на патријарха Павла!

Детаљније прочитајте на сајту https://danipatrijarhapavla.rs/ (Најаве и Јавни позиви).

Бесједу о патријарху Павлу говорио је проф. Милан Савић, историчар и члан Општинског одбора СПКД „Просвјета“ Гацко, а завршио је сљедећим ријечима:

„Мора се прихватити ријеч Христова, да се величина пред Богом, мјери величином служења, ничим другим. А све дотле док будемо очекивали славу овога свијета, да нас људи хвале, биће нам тешко. Нека посљедња наша мисао на крају сваког дана и на крају сваког рада буде мисао о Богу. И нека посљедња наша ријеч на крају сваког дана, сваког рада, сваког разговора и цијелог нашег живота буде: Господе, слава Ти и хвала за све!“

У програму је учествовао хор „Света Јелена Анжујска“ и хор „Искон“ из Ковина. Хор „Искон“ је приказао врхунски програм, уз диригентску палицу проф. музике Ненада Петковића и наративне садржаје Николе Љубоје.

Програм је водио ученик Огњен Бошковић, члан „Просвјете“.

12. новембра 2023. године, хор „Искон“ је учествовао у литургији, те и на тај начин обогатио наш програм везан за Дане патријарха Павла, али и крсну Славу нашег хора „Света Јелена Анжујска“.

Посебну захвалност дугујемо Благоју Богдановићу, нашем херцеговцу, али и предсједнику Прекодринских Срба из Ковина. Надамо се да ће све ове активности довести и до братимљења општина Ковин и Гацко.

Представили смо Зборник радова са 25. Научног скупа историчара, као и часопис Нова Зора. Своја издања смо представили на штанду Републике Српске, са осталим нашим издавачима. Пред публиком, о Зборнику радова говорио је Радомир Вучковић и проф. др Радивој Радић, док су о Новој Зори говорили Драгутин Паповић, проф. др Милош Ковачевић, главни и одговорни уредник часописа, те академик проф. др Јован Делић, предсједник Савјета Нове Зоре.

Промоција је привукла велику пажњу, а присуствовали су и министар културе у влади Републике Српске, Жељка Стојичић и шеф представништва Републике Српске у Београду, Млађен Цицовић.

Свечана Академија И додјелА награде „Владимир Ћоровић“ одржана је 21. септембра у Дому културе у Гацку. Према одлуци жирија, у саставу проф. др Милош Ковић (Универзитет у Београду), проф. др Радмило Пекић (Универзитет у Приштини, са привременим сједиштем у Косовској Митровици) и проф. др Боривоје Милошевић, награда „Владимир Ћоровић“ додијељена је за књигу СВЕТИ КРАЉ МИЛУТИН коју је радило 16 Аутора, а која је изашла у издању Задужбине Светог манастира Хиландара. Књигу су уредили Срђан Пириватрић, Смиља Марјановић–Душанић и Даница Поповић, који су истовремено и аутори књиге. Награда је уручена Миливоју Ранђићу, директору издавачке куће. Члан жирија проф. др Радмило Пекић прочитао је саопштење и образложење жирија, а начелник Огњен Милинковић је уручио општинску новчану награду и Повељу Општине и „Просвјете“ Гацко. Поклон „Просвјете“ Гацко, икону Светог Петра Зимоњића, уручио је предсједник Организационог одбора 25. Научног скупа историчара Радомир Вучковић. Такође, повеља и икона су уручени господину Ранђићу и издавачкој кући. У име уредника, присутнима се обратио Срђан Пириватрић. Програм вечери лауреата употпунили су наши гости из Матице Српске и из Србобрана: академик проф. др Јован Делић је говорио о раду Матице Српске и Зборнику о породици Дунђерски, пјесник Благоје Баковић говорио је своје стихове, Дејан Корцеба о Србобрану и културним активностима, режисер Зоран Суботички о Дунђерским и позоришним представама о Лази и Ленки, Горан Благојевић је говорио своје стихове, а Јована Радовановић и Ервин Хаџимуртезић извели су дио представе „Од раја до безњенице“, као и пјесму Санта Марија дела Салуте.

У програму је учествовао гуслар Ненад Ивковић и хор Света Јелена Анжујска, а кроз Академију нас је, обучен у народну ношњу, водио Огњен Бошковић.

Други дан 25. Научног скупа започео је полагањем цвијећа на споменик Круна гатачким јунацима и традиционалном посјетом спомен соби. Рад Научног скупа почео је у 09,00 часова у Парохијском дому. На скупу су своје радове говорили учесници чији су радови већ објављени у овогодишњем Зборнику, а послије рецензија. У Зборнику се нашло десет оригиналних и три прегледна рада. Послије подне посјетили смо Мостар, споменике Ћоровићима, Алекси Шантићу, али и стару цркву, те новообновљени Саборни храм и Владичански двор.

Истовремено група наших пријатеља из Србобрана посјетила је село Вишњево, одакле коријене вуче породица Дунђерски.

Код начелника општине Гацко, др Огњена Милинковића, направљен је пријем и радни састанак са предсједником општине Србобран Радивојем Дебељачким, коме су присуствовали Радомир Вучковић у име СПКД „Просвјете“ Гацко, замјеница предсједника из Србобрана Милица Зарић и директор Дома културе у Србобрану Дејан Корцеба. Договорена је интезивнија културна сарадња, а прије свега учешће наших ученика из Основне и Средње школе у пјесничкој манифестацији Ленкин прстен.

У Билећи смо присуствовали свечаној Академији и додјели књижевне награде.

У читаоници Народне библиотеке направљено је представљање Зборника радова Филозофског факултета из Бања Луке. О зборнику радова Познавањем културне баштине до поштовања различитости говорио је декан проф. др Срђан Душанић и продекан проф. др Тања Станковић-Јенковић.

У 11,00 часова заједно са учесницима из Билеће посјетили смо Манастир Светог Петра Зимоњића у Данићима, гдје смо имали богат програм: посјета манастирској цркви, етно соби и библиотеци. У сали Парохијског дома направили смо промоције Зборника радова 2023. године у Гацку, Зборника радова 2022. у Билећи и 79. броја часописа Нова Зора.

О Зборнику из Гацка говорио је Радомир Вучковић, уредник и проф. др Радивој Радић, а о Зборнику из Билеће (о Мирославу Тохољу) говорио је академик проф. др Јован Делић.

О часопису Нова Зора говорио је Главни и одговорни уредник проф. др Милош Ковачевић. Програм је зачинила својом поезијом пјесникиња из Никшића Милица Бакрач. Од домаћих пјесника стихове је говорио пјесник Сретен Видаковић. Посебну захвалност, на лијепим ријечима и добродошлици, али и на традиционалном домаћинском пријему, дугујемо Жарку Бољановићу.

Централно поетско вече отворио је предсједник општине Жабљак господин Радош Жугић, а као посебан гост из Републике Српске запажен наступ имао је пјесник из Гацка и потпредсједник СПКД „Просвјета“ ОО Гацко Јован Л. Делић.

О књизи су говорили проф. Коча Говедарица, економиста Обрен Мучибабић и проф. др Спасоје Мучибабић, генерал.

Након уводних ријечи библиотекарке Јелене Косовић и проф. Милана Савића, повео се разговор на ову тему, са посебним освртом на утицај интернета. У разговор су се укључивали ученици, као и остала публика. Констатовано је да је и пандемија вируса корона такође оставила велики траг на ову област.

Ипак, књига још увијек није изгубила трку са технологијом, а она још увијек добро чува наш језик и писмо.

СПКД „Просвјета“ Гацко и ЈУ „Народна библиотека“ Гацко представиле су свој град за Зборником радова са 24. Научног скупа историчара и књигом Алексе и Радомира Вучковића „Земљом Херцеговом“. У промоцији су учествовали Драгутин Паповић, предсједник СПКД „Просвјете“ Гацко, Радомир Вучковић, директор „Народне библиотеке“ Гацко и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

У Матици српској имали смо наступ 22. марта, у Сиригу и Темерину 23. марта, а у Србобрану 24. марта.

Посебно бисмо истакли гостопримство наших Херцеговаца у Сиригу, лијеп пријем у општини Темерин, као и велико одушевљење публике у Србобрану, те је наша жеља да Гацко и Србобран развију добре односе, чиме бисмо снажније кренули у разоткривање значаја породице Дунђерски, који су својим поријеклом Вишњевци из Гацка.

Поред домаћих пјесника, Сретена Видаковића, Ђорђа Дабарчића, Јована Делића и Драгице Ивановић, гатачкој публици су своје стихове говориле и пјесникиње из Требиња и Љубиња, Сузана Љепава и Десанка Радић.

Рецитаторско умјеће показале су и ученице СШЦ „Перо Слијепчевић“ Гацко, Катарина Говедарица и Јелена Тепавчевић. Оне су говориле најљепше стихове Константина Симонова и Жака Превера, док је Бојана Радмиловић све вријеме гитаром давала додатни угођај.

Посебно изненађење био је млади суграђанин Борис Вуковић, који је рецитовао ауторску пјесму „Улица руског писца“.

Добар одзив и позитивни коментари публике доказ је да су Гачани жељни и поезије, али и културних дешавања у свим формама.

Поред представника Општине Гацко, Просвјете и Народне библиотеке (др Огњен Милинковић, Драгутин Паповић и Радомир Вучковић), учествовали су пјесници Видаковић Сретен, Ивановић Драгица, те мушка пјевачка група „Сава Владиславић“ и народни гуслар Никола Бошковић. У име Борачке организације Гацко присутни су били Ацо Слијепчевић и Хрго Вуковић.

Својим присуством вече су увеличали и предсједници свих херцеговачких удружења у Србији, те Миодраг Линта у име српске дијаспоре. Са посебним задовољством истичемо и присуство начелника Никшића Марка Ковачевића и подпресједника Скупштине Никшића Зорана Томића.

Дружење је трајало до касно у ноћ.