За учешће на скупу пријавило се 38 учесника, а њих 36 лично је присуствовало и презентовало своје радове.

На Научном скупу историчара учествовали су историчари са више универзитета: из Београда, Новог Сада, Никшића, Подгорице, Источног Сарајева и Бања Луке. Ове године имали смо учешће историчара из Грчке и Русије, тако да с правом можемо рећи да је научни скуп попримио међународни карактер.

Послије поздравних ријечи и добродошлице предсједника СПКД „Просвјета“ ОО Гацко господина Радомира Вучковића, Начелника Општине Гацко господина Милана Радмиловића, преставника АНРС академика проф. др Војислава Максимовића, замјеника министра Просвјете и културе РС г-ђе Милене Солдат, Научни скуп историчара отворио је потпредсједник РС проф. др Емил Влајки. Научним скупом руководио је проф. др Милош Ковачевић.

Рад Научног скупа историчара пратило је више медијских кућа, од којих посебно истичемо РТРС Бања Луке и РТС Београд.

У току Научног скупа историчара, СПКД „Просвјета“ ОО Гацко и Архив Југославија Београд организовали су изложбу докумената под називом „Јован Дучић у дипломатији“ која је одржана у СШЦ „Перо Слијепчевић“ у Гацку. Изложби, као и историјско-прозном часу, осим историчара, ученика и грађана Гацка присуствовали су и учесници Округлог стола „Српска проза данас“ из Билеће. Изложбу је отворио директор Архива Југославија др Миладин Милошевић.

На свечаној Академији у Билећи, одржаној 19. 09. 2013. године у 20:00 часова, додијељена је награда „Светозар Ћоровић„. Награду за збирку приповједака „Сто јада“ добио је проф. Емир Кустурица.

Другог дана рада Научног скупа, историчари су посјетили споменик жртвама аустроугарског терора 1914. године у Автовцу. У Данићима су обишли етно собу и посјетили нови манастир посвећен Митрополоту Петру Зимоњићу. У манастирској сали, у веома угодном амбијенту, СПКД „Просвјета“ ОО Гацко и издавачко предузеће „Филип Вишњић“ из Београда представили су десетак својих издања: часопис „Нова Зора„, Зборник радова са 14. Ћоровићевих сусрета, Календар за 2013. годину, „Од српства до југословенства“ Драге Мастиловића, „Српски писци у озрачју стилистике“ Милоша Ковачевића, „Заборављени књижевници“ Горана Максимовића, „Сан и јава“ Ранка Рисојевића, „У одбрану српске ћирилице“ Милоша Ковачевића, „Запиши то Рајко“ Рајка Петрова Нога, „Демонизација Срба“ и „Амерички терор“ Емила Влајкија и др.

У суботу, 21. 09. 2013. године, прозни писци и историчари посјетили су Манастир Острог и поклонили се моштима Св. Василија. У организацији Голијског сабора културе у Никшићу у Парохијском дому приређен је историјско-прозни час.

Истог дана у вечерњим часовима одржана је свечана Академија, гдје је уз присуство учесника 15. Ћоровићевих сусрета из Гацка и Билеће, грађана и других гостију из политичког и привредног живота Гацка и РС уручена награда и Повеља за најбоље историографско дјело написано на српском језику у прошлој години. Награду је добио др Славенко Терзић за књигу „Стара Србија у 19. и 20. вијеку„. Ваља напоменути да је др Славенко Терзић амбасадор Србије у Руској федерацији. На овој свечаности Специјалну повељу добио је др Емил Влајки за књигу „Демонизација Срба„, а постхумно, награда за животно дјело додијељена је покојном др Саву Скоку, за чију смрт смо сазнали током Академије.

Галерију фотографија са 15. Ћоровићевих сусрета можете погледати овдје.

Већ 28.06.2013. године направљен је иницијативни одбор СПКД „Просвјета“ Звечан. Ова идеја је наишла на одобравање од стране директора Канцеларије за Косово и Метохију господина Александра Вулина, начелника Митровачког округа Раденка Недељковића и предсједника Општине Звечан Драгише Миловића.

У наредном периоду, до краја септембра, слиједи коначно формирање одбора.

На Видовдан присуствовали смо служби у Манастиру Грачаница, код Приштине, коју је предводио Његова Светост господин Иринеј. Исти дан присуствовали смо помену погинулим српским јунацима на Газиместану.

Галерију фотографија можете погледати овдје.

Програм:

• Светосавска бесједа,
• Додјела „Просвјетиних“ признања најбољим ученицима основне и средње школе и њиховим професорима,
• Додјела награда по конкурсу „Просвјете“ – „Од Хиландара до Врачара“,
• Додјела Признања заслужним појединцима и организацијама за рад „Просвјете“.

У програму учествују:

• Музичка школа „Свети Роман Мелод“,
• Црквени хор „Света Јелена Анжујска“,
• КУД „Сава Владиславић“,
• КУД „Зеленгора“,
• Данка Илић – Основна школа „Свети Сава“,
• Срђан Авдаловић – СШЦ „Перо Слијепчевић“.

Водитељка програма биће госпођа Јелена Додер. Улаз је слободан.

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

Награду Светозар Ћоровић добио је Драго Кекановић за роман „Вепрово срце„.

Награду Владимир Ћоровић за најбоље историографско дјело, по оцјени жирија, добио је академик Михаило Војводић за књигу о Стојану Новаковићу.

Галерију фотографија можете погледати овдје.

Награду Светозар Ћоровић у Билећи добио је Мирослав Тохољ за роман „Звона за Тројицу„.

Награду Владимир Ћоровић из области историографије добио је Љубомир Максимовић за цјелокупно научно дјело.

Награду Светозар Ћоровић добио је Анђелко Анушић за роман „Прозор отворен на висибабу и кукурек„.

Награду Владимир Ћоровић добио је Милош Благојевић за животно дјело, те Милован Пецељ за књигу „Јевто Дедијер – живот и дјело„.

Награду Светозар Ћоровић добио је Јован Радуловић за роман „Од Огњене до Благе Марије„.

Награду Владимир Ћоровић добио је Чедомир Попов за дјело „Велика Србија – стварност и мит„.

Награду Светозар Ћоровић добили су Рајко Петров Ного за књигу „Јечам и калопер“ и Горан Петровић за књигу „Разлике„.

Награду Владимир Ћоровић добио је Никола Поповић за књигу „Срби у Грађанском рату у Русији 1818 – 1921.„.

Награду Светозар Ћоровић добио је Добрило Ненадић за роман „Победници„.

Награду Владимир Ћоровић добио је Владимир Стојанчевић за књигу „Први српски устанак 1804 – 1813.„, те Сима Ћирковић за животно дјело.

Награда Светозар Ћоровић припала је Бранку Брђанину Бајовићу за роман „Михаил„.

Награду Владимир Ћоровић добио је Радош Љушић за књигу „Вожд Карађорђе„, те Драгољуб Живојиновић за животно дјело.