Аутор је по један комплет сабраних дјела поклонио свим библиотекама у Херцеговини. Књиге су преузели представници библиотека, на чему су се сви захвалили.

Исти дан, у просторијама ЈУ „Народна библиотека“ Гацко, отворена је стална поставка Музеја Херцеговине Требиње. Поставка је настала сарадњом СПКД „Просвјета“ Гацко и Музеја, а ради се о фотографијама „Земљом Херцеговом“ аутора Радомира и Алексе Вучковић. Изложбу је отворила директорица Музеја Херцеговине, археолог Ивана Грујић. Изложба ће моћи да се преноси на друге локације, али ће ово бити њено стално мјесто.

Ученицима генерације основне и средње школе уручене су Захвалнице, као и новчане награде и књиге. Ученик генерације Основне школе је Дејан Бољановић, а Средње школе Бојана Радмиловић, којој је припала част да званично отвори нове просторије Народне библиотеке, али и ново формирано дјечије одјељење књига.

Бивши логораш Раде Којовић је, како каже, „са Божијом промисли кренуо да прикупља грађу за ову књигу о Слободану Биберчићу, оцу Симеону„, кога је и лично познавао. Раде каже да је ово само један мали дио из живота оца Симеона и да би требало наставити даље истраживати о овом „светом“ човјеку.

О књизи су говорили и рецезенти Ратомир Ћук из Љубиња и Ђорђе Дабарчић из Гацка. О књизи је говорила и програм водила Наташа Абрамовић из Берковића.

У програму су учествовали пјесник Сретен Видаковић и ученици СШЦ „Перо Слијепчевић“ Гацко Јелена Тепавчевић и Огњен Бошковић.

Књига говори о страдању војника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, а аутор је био и један од очевидаца као старјешина 2. војне области. Рањен је 02. маја 1992. године, био заробљен и извукао се жив. Аутор је хронолошки говорио о догађајима прије напада Зелених беретки у Добровољачкој улици и јавности дао своје виђење, како би се аргументима могли супроставити лажима медија који пласирају неистине о овом догађају.

У име Друштва „65. моторизовани заштитни пук“, публици се обратио и припадник овог пука Максим Мракић из Требиња, члан градске борачке организације.

На свој, врло лијеп, начин, о страдању Срба на овом простору, уз гусле, обратио нам се гуслар Никола Бошковић.

Програм је водио Радомир Вучковић, а овој промоцији су, поред наведених, присуствовали и представници Борачке организације Општине Гацко.

О књизи су говориле: проф. Драгана Ћорић и проф. Јелена Косовић. Учествовале су и ученице СШЦ „Перо Слијепчевић“ Бојана и Јована Радмиловић и Марија Вучић.

Програм је водила Јелена Аџић из Радио Гацка.

О књизи су, осим аутора, говорили и проф. Ђорђе Дабарчић као уредник, мр Ивана Грујић археолог и директор музеја „Херцеговина“ у Требињу и суиздавач књиге и др Драгослав Бањак, географ и рецензент. Рецензија др Милана Мицића је прочитана.

У књизи је енцилкопедијски обрађено 50 села Херцеговине, гдје су изнесени њихови основни подаци о имену, историји, географији, становништву, итд.

Лектор књиге проф. Анђелина Никчевић је посебно лијепо и надахнуто говорила и водила програм промоције.

Осим аутора проф. др Љубомира Милутиновића и др Будимира Алексића, о књизи су говорили и универзитетски професори проф. др Радмило Маројевић и проф. др Мирослав Додеровић. Истакнут је значај овог енциклопедијског издања посвећеног епским црногорским јунацима, као и значај и допринос књиге изучавању Његоша.

Вече је организовала ЈУ „Народна библиотека“ Гацко и СПКД „Просвјета“ Гацко у сарадњи са Институтом за српску културу Црне Горе, чији је директор управо др Будимир Алексић, који је библиотеци поклонио 45 издања овог Института.

У програму су учествовали млади гуслар Милош Лучић и пјесници Драгица Ивановић и Јован Делић.

Угљеша је рођен у Новој Црвенки, али води поријекло из гатачког Самобора. Носталгија за земљом Херцеговом изродила је и стихове ове књиге. Ово је угљешина пета књига, али и прво представљање пред гатачком публиком.

Осим аутора о књизи је говорила професорица српског језика Анђелина Никчевић, која је својим пјесничким наступм још више приближила ову књигу читаоцима и присутним у сали. Стихове из књиге говорила је и ученица Уна Вуковић, етно пјесмом су нас опчиниле сестре Радмиловић Јована и Бојана, а завршну ријеч је дао млади гуслар Милош Лучић.

О књизи су говорили Проф. Анђелина Никчевић, проф. Божо Тепавчевић, проф. Дубравка Николић и новинарка Коса Зотовић.

У име организатора, присутнима се обратио предсједник СПКД „Просвјета“ ОО Гацко проф. Радомир Вучковић. Свој допринос, стиховима уз гусле, дао је и млади гуслар Милош Лучић.

Посебно треба истаћи надахнута излагања професора Анђелине, Божа и Дубравке. Сви присутни књиге су добили бесплатно, а по неколико примјерака је поклоњено библиотеци „Просвјете“ и библиотеци Народне библиотеке у Гацку.

Савински буквар из 1692. године први пут је штампан у Русији и први је Његошев буквар. Буквар на интересантан начин повезује грчко и латинско писмо, а уз његову помоћ лакше се дешифрују и читају натписи на средњовјековним споменицима. Представљање Буквара у Гацку је значајно и зато што се његово доношење са штампе из Русије везује за Владиславиће и њихову широку и чврсту везу са руским двором.

О Савинском буквару говорили су приређивачи: проф. др Јелица Стојановић са филозофског факултета из Никшића и предсједница МС у Црној Гори, проф. Весна Андрић предсједница друштва „Ћирилица“ из Требиња и др Горан Комар из Херцег Новог – најбољи познавалац средњовјековних надгробних споменика у Херцеговини.

О књизи и славној борби, јунаштву и храбрости Невесињске бригаде говорили су Зоран Пејановић, пуковник у пензији и Миленко Авдаловић, начелник општине Невесиње, као и аутор пуковник Јањић. О сарадњи Гатачке и Невесињске бригаде, у име борачке организације из Гацка, говорио је Синиша Бољановић.

Програм је водио Радомир Вучковић, а уз гусле је пјевао гуслар Никола Бошковић.