У складу са годишњицом завршетка Великог рата и изласком из штампе ове пригодне књиге, СПКД „Просвјета“ ОО Гацко је одлучио да, овом познатом историчару који се бави колонизацијама Срба у Војводину, као и добровољачким питањем, додијели Специјалну Повељу.

Гацко, 06. 09. 2018.

СПКД „Просвјета“ ОО Гацко
Предсједник
Вучковић Радомир, проф.

У четвртак, 21. 09. свечаност је почела отварањем 10. ликовне колоније КСЦ у холу дома културе. Колонију је отворио Начелник општине Гацко Милан Радмиловић, а затим је услиједила Свечана Академија која је била посвећена овогодишњем добитнику награде академику проф. др Зорану Лакићу, члану ЦАНУ из Подгорице. Академик Лакић је добитник награде „Владимир Ћоровић“, а награду је добио за животно дјело. Одлуку о добитнику донио је трочлани жири у саставу проф. др Милош Ковић, проф. др Радмило Пекић и доц. др Драга Мастиловић. Представник жирија доц. др Драга Мастиловић прочитао је саопштење и образложење жирија. Општинску награду уручио је начелник Милан Радмиловић, а поклон (кандило) СПКД „Просвјете“ ОО Гацко предсједник Радомир Вучковић. Славодобитник, Академик Лакић, присутнима се обратио пригодном бесједом.

Претходно је Радомир Вучковић поздравио све присутне, а начелник Милан Радмиловић је отворио Академију и Научни скуп историчара.

Свечану Академију је уљепшао хор „Св. Новомученик Станко Острошки“ из Никшића под диригентском палицом Ленке Дурутовић, а наступиле су и сестре Бабић Соња и Свјетлана, као и народни гуслар Момир Моша Авдаловић.

Поред многобројних гостију, скупу је присуствовао и Генерални конзул Републике Србије у БиХ Вукајловић Јелена, а путем писма скуп су поздравили и академик проф. др Рајко Кузмановић и Амбасадор Руске федерације у БиХ његова екселенција г. Петр Иванцов.

Програм је водила новинарка радио Гацка Јелена Аџић.

У петак, 22. 09. рад скупа је настављен посјетом Спомен соби бораца Отаџбинског рата и радом скупа у сесијама у сали Парохијског дома. Заједно са историчарима, посјети Спомен собе и почетку рада научног скупа присиствовао је и генерални директор РиТЕ Гацко г. Бошко Козомара са сарадницима.

На скупу, своје радове по теми ИСТОРИЈА СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ излагали су историчари из земље и региона. Посјећен је и СШС „Перо Слијепчевић“ Гацко, као и РиТЕ Гацко. У вечерњим сатима историчари су присуствовали отварању изложбе и свечаној Академији додјеле награде „Светозар Ћоровић“ у Билећи добитнику Лабуду Драгићу.

У суботу, 23. 09. скуп је наставио рад излагањима реферата, а у поподневним часовима посјетили смо Манастир Св. Петра Зимоњића у Данићима, разгледали етно собу и направили неколико промоција у парохијском дому у Данићима. Представљене су следеће књиге:

- Зборник радова са прошлогодишњег скупа о коме су говорили академик проф. др Војислав Максимовић, проф. др Радивој Радић и др Неђељко Радисављевић.

- Нова Зора, часопис о чему је уводну ријеч дао Радомир Вучковић, а затим су детаљније говорили проф. др Михајло Шћепановић и Зоран Радисављевић новинар Политике.

- Канонизација Алојзија Степинца – зборник радова, говорио је Ранко Гојковић новинар Фонда стратешке културе у Београду.

- Соколски покрет у Америци, говорио је проф. др Петар Павловић и Ратко Марковић Риђанин.

- Стазе и кругови, осим аутора Академика Војислава Максимовића о књизи су говорили Јован Л. Делић и Божо Тепавчевић.

- Сабрани радови Тома Братића, говорио је Радомир Вучковић.

- Зборник Српска проза данас (о Р. Братићу), говорио је Михајло Шћепановић.

Поклонили смо десетак књига манастирској библиотеци.

На великом гостопримству морамо се захвалити мјештанима села Данићи на челу са г. Жарком Бољановићем.

Код цркве у селу Дражљево одржан је историјски час о страдању недужног српског становништва. Историчарима су се обраћали мјештани, а посебно запажен говор о овом догаћају у току другог свјетског рата одржао је проф. историје Милан Никчевић.

У недјељу, 24. 09. на Богословском факултету у Фочи одржан је историјски час и тиме су завршени овогодишњи Сусрети историчара.

Према казивању учесника, све је било у најбољем реду, мада морамо примијетити да ево већ четири године имамо проблема са смјештајем, те смо учеснике и ове године смјестили у приватни смјештај.

Галерију фотографија са 19. Ћоровићевих сусрета можете погледати овдје.

За скуп је било пријављено 54 историчара са свих српских и православних простора. На скуп је стигло 48 историчара, а међу њима су били историчари: Атанасиос Лупас из Грчке, академик проф. др Јелена Гускова из Русије и академик проф. др Иван Чарота из Бјелорусије. Присутни су били историчари из Београда, Новог сада, Никшића, Цетиња, Подгорице, Источног Сарајева и Бања Луке.

Прво вече, 22. септембра, на Свечаној академији додијељена је награда „Владимир Ћоровић“ за животно дјело академику проф. др Василију Крестићу. Одлуку о награди донио је жири у саставу:

- проф. др Љубодраг Димић, дописни члан АНРС, професор Филозофског факултета у Београду,
- проф. др Радмило Пекић са Филозофског факултета у Косовској Митровици и
- доц. др Драга Мастиловић, декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву.

Одлуку и образложење жирија прочитао је доц. др Драга Мастиловић, а награђени академик Василије Крестић, из здравствених разлога, није могао да дође, те је награда уручена предсједнику Завичајног удружења Гачана у Београду, господину Светозару Црногорцу, а Удружење ће Награду предати на некој од пригодних свечаности на Коларцу у вријеме Београдског сајма књига.

Општинску награду и Повељу Општине и „Просвјете“ у Гацку уручио је предсједник СО Гацко господин Јован Ковачевић, а кандило, поклон СПКД „Просвјета“ Гацко уручио је предсједник друштва господин Радомир Вучковић.

Ћоровићеве сусрете и 18. међународни научни скуп историчара отворио је замјеник начелника Општине Гацко господин Радојица Антуновић.

Скуп су у име АНУРС поздравили академик Војислав Максимовић и Велемир Авдаловић подпредсједник ГО СПКД „Просвјета“ Источно Сарајево.

У програму је учествовао хор „Св. Новомученик Станко Острошки“, извођачи етно пјесама, глумци и гуслари.

Програм је водила Јелена Аџић, новинарка Радио Гацка.

У раду 18. међународног научног скупа историчара учествовало је 48 учесника. Излагања су одржана 23. и 24. септембра. Прије почетка рада Научног скупа традиционално смо посјетили Спомен собу палим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата.

Одржан је по један историјски час у ЈУ СШЦ „Перо Слијепчевић“ Гацко, Манастиру у Данићима и на споменику Жртвама из Другог свјетског рата у Љесковом Дубу.

Историчари су посјетили и РиТЕ Гацко.

У Манастиру Св. Петра Зимоњића представљено је више Просвјетиних издања.

Галерију фотографија са 18. Ћоровићевих сусрета можете погледати овдје.

Научни скуп је почео свечаном Академијом на којој је додијељена награда за најбоље историографско дјело написано на српским просторима измењу прошлог и овог Научног скупа. Према одлуци жирија, награду је добио проф. др Радивој Радић са Филозофског факултета Универзитета у Београду, за књигу ДРУГО ЛИЦЕ ВИЗАНТИЈЕ.

На приједлог СПКД „Просвјета“ Гацко и Општине Гацко, академику проф. др Милораду Екмечићу, постхумно је додијељена Повеља за животно дјело.

Свечаној Академији предходила је изложба слика на камену, ауторке Биљане Ристић, ХЕРЦЕГОВАЧКИ УСТАНИЦИ. О изложби је говорила ауторка и Милан Савић, проф. историје, а изложбу је отвореном прогласио проф. др Стеван Трбојевић, проректор за науку, истраживање и развој Универзитета у Источном Сарајеву.

Другог дана, 18. септембра, послије посјете Спомен соби бораца Отаџбинског рата, почео је Научни скуп излагањем реферата. Излагања су трајала до 18:00 часова са честим дискусијама учесника.

Одржан је и историјски час са ученицима СШЦ „Перо Слијепчевић“ у Гацку.

Рад скупа је настављен и у суботу, 19. септембра, а затим смо посјетили манастир посвећен Св. Петру Зимоњићу у Данићима, гдје смо послије разгледања етно собе имали престављања просвјетиних издања: збирке пјесама Бојана Максимовића и Соколских пјесама проф. др Петра Павловића. У даљем раду, посјетили смо Крекове код Невесиња, односно споменик – мјесто гдје је пукла прва устаничка пушка, као и највећу некрополу стећака (мраморова) у Босни и Херцеговини. У дому културе у Крековима представили смо и Зборник радова са прошлогодишњег Научног скупа историчара који је имао тему Босна и Херцеговина у Првом свјетском рату. О Зборнику је говорио др Милан Мицић, а уводну ријеч на овој малој академији је дао др Љубо Грковић, један од потомака херцеговачких устаника.

У недјељу, 20. септембра, Научни скуп смо привели крају историјским часом на Богословском факултету у Фочи.

Галерију фотографија са XVII Ћоровићевих сусрета можете погледати овдје.

Научни скуп је почео 18. 09. (четвртак) у 20:00 часова Свечаном Академијом, која је посвећена овогодишњем добитнику награде „Владимир Ћоровић“, дописном члану АНРС проф. др Ђуру Тошићу, за животно дјело. Приједлог за додјелу ове награде донио је жири, једногласно, 03. 09. 2014. године у саставу: проф. др Љубодраг Димић (предсједник), проф. др Радивој Радић (члан) и доц. др Драга Мастиловић (члан).

Новчану награду је додијелио начелник општине Милан Радмиловић, а поклон „Просвјете“ (слику) предсједник одбора СПКД „Просвјета“ Радомир Вучковић. Награда и поклон уручени су академику проф. др Војиславу Максимовићу, пошто је проф. др Ђуро Тошић био одсутан због болести.

Свечану Академију и 16. Научни скуп историчара отворио је начелник општине гацко господин Милан Радмиловић. У програму је учествовао хор „Св. новомученик Станко Острошки“ из Никшића, глимац СНП из Бања Луке Александар Стојковић Пикси и гуслар Никола Бошковић из Гацка. Програм је водила Јелена Милетић.

Образложење жирија о додјели награде прочитао је доц. др Драга Мастиловић.

Гости Академије су били историчари, прозни писци, Голијски сабор културе из Никшића, Матица српска у Црној Гори, представници удружења Руско-српског пријатељства из Добоја, представници политичког и привредног живота из Гацка и сусједних општина, представници „Просвјете“ из Херцеговине и Аустрије, као и предсједник Главног одбор СПКД „Просвјета“ Слободан Савић.

Академију и скуп су пратили медији:радио Гацко, РТРС Бања Лука и РТС Београд зати новинари ревије Печат и Политике из Србије.

Историчари су 19. 09. (петак) посјетили Спомен собу бораца Отаџбинског рата, а затим наставили рад у Саборишту парохијског дома. Направљена је и посјета СШЦ „Перо Слијепчевић“ Гацко, као и РиТЕ Гацко. У СШЦ „Перо Слијепчевић“ Гацко, „Просвјета“ је традиционално додијелила Признање професору историје Драгомиру Лажетићу и ученици Беатовић Ивани за освојено прво мјесто на такмичењу из историје на републичком такмичењу ове године (у јуну).

20. 09. (субота) Научни скуп је наставио свој рад о теми, а у 12:00 часова по завршетку Скупа направљена је промоција књиге „Споменица младе Босне 1914-2014″. О књизи су говорили академик проф. др Војислав Максимовић аутор-приређивач и рецензенти: проф. др Сава Ћеклић и доц. др Драга Мастиловић.

У поподневним сатима историчари су у Автовцу посјетили споменик жртвама из Првог свјетског рата, као и Манастир у Данићима.

Послије разгледања цркве, етно-собе и библиотеке, у сали парохијског дома у данићима направили смо представљање Просвјетиног Календара, Нове зоре и Зборника за 15. Научног скупа историчара у Гацку. Говорили су: академик Војислав Максимовић, мр Јордан ристић, Велемир Авдаловић, Јован Делић и доц. др Драга Мастиловић. Неколико пјесника је говорило и своје стихове: Драгутин Паповић, Сретен Видаковић, Аћим Вишњић и др.

Прочитан је превод текста са руског језика који говори о Научном скупу и који је на сајту Руске народне линије поставио наш гост Анатолиј Стјепанов из Русије. Превод је направио Ранко Гојковић.

У недјељу 21. 09. историчари су наставили према Фочи и Вишеграду гдје су одржали по један историјски час.

Галерију фотографија са 15. Ћоровићевих сусрета можете погледати овдје.

За учешће на скупу пријавило се 38 учесника, а њих 36 лично је присуствовало и презентовало своје радове.

На Научном скупу историчара учествовали су историчари са више универзитета: из Београда, Новог Сада, Никшића, Подгорице, Источног Сарајева и Бања Луке. Ове године имали смо учешће историчара из Грчке и Русије, тако да с правом можемо рећи да је научни скуп попримио међународни карактер.

Послије поздравних ријечи и добродошлице предсједника СПКД „Просвјета“ ОО Гацко господина Радомира Вучковића, Начелника Општине Гацко господина Милана Радмиловића, преставника АНРС академика проф. др Војислава Максимовића, замјеника министра Просвјете и културе РС г-ђе Милене Солдат, Научни скуп историчара отворио је потпредсједник РС проф. др Емил Влајки. Научним скупом руководио је проф. др Милош Ковачевић.

Рад Научног скупа историчара пратило је више медијских кућа, од којих посебно истичемо РТРС Бања Луке и РТС Београд.

У току Научног скупа историчара, СПКД „Просвјета“ ОО Гацко и Архив Југославија Београд организовали су изложбу докумената под називом „Јован Дучић у дипломатији“ која је одржана у СШЦ „Перо Слијепчевић“ у Гацку. Изложби, као и историјско-прозном часу, осим историчара, ученика и грађана Гацка присуствовали су и учесници Округлог стола „Српска проза данас“ из Билеће. Изложбу је отворио директор Архива Југославија др Миладин Милошевић.

На свечаној Академији у Билећи, одржаној 19. 09. 2013. године у 20:00 часова, додијељена је награда „Светозар Ћоровић„. Награду за збирку приповједака „Сто јада“ добио је проф. Емир Кустурица.

Другог дана рада Научног скупа, историчари су посјетили споменик жртвама аустроугарског терора 1914. године у Автовцу. У Данићима су обишли етно собу и посјетили нови манастир посвећен Митрополоту Петру Зимоњићу. У манастирској сали, у веома угодном амбијенту, СПКД „Просвјета“ ОО Гацко и издавачко предузеће „Филип Вишњић“ из Београда представили су десетак својих издања: часопис „Нова Зора„, Зборник радова са 14. Ћоровићевих сусрета, Календар за 2013. годину, „Од српства до југословенства“ Драге Мастиловића, „Српски писци у озрачју стилистике“ Милоша Ковачевића, „Заборављени књижевници“ Горана Максимовића, „Сан и јава“ Ранка Рисојевића, „У одбрану српске ћирилице“ Милоша Ковачевића, „Запиши то Рајко“ Рајка Петрова Нога, „Демонизација Срба“ и „Амерички терор“ Емила Влајкија и др.

У суботу, 21. 09. 2013. године, прозни писци и историчари посјетили су Манастир Острог и поклонили се моштима Св. Василија. У организацији Голијског сабора културе у Никшићу у Парохијском дому приређен је историјско-прозни час.

Истог дана у вечерњим часовима одржана је свечана Академија, гдје је уз присуство учесника 15. Ћоровићевих сусрета из Гацка и Билеће, грађана и других гостију из политичког и привредног живота Гацка и РС уручена награда и Повеља за најбоље историографско дјело написано на српском језику у прошлој години. Награду је добио др Славенко Терзић за књигу „Стара Србија у 19. и 20. вијеку„. Ваља напоменути да је др Славенко Терзић амбасадор Србије у Руској федерацији. На овој свечаности Специјалну повељу добио је др Емил Влајки за књигу „Демонизација Срба„, а постхумно, награда за животно дјело додијељена је покојном др Саву Скоку, за чију смрт смо сазнали током Академије.

Галерију фотографија са 15. Ћоровићевих сусрета можете погледати овдје.

Награду Светозар Ћоровић добио је Драго Кекановић за роман „Вепрово срце„.

Награду Владимир Ћоровић за најбоље историографско дјело, по оцјени жирија, добио је академик Михаило Војводић за књигу о Стојану Новаковићу.

Галерију фотографија можете погледати овдје.

Награду Светозар Ћоровић у Билећи добио је Мирослав Тохољ за роман „Звона за Тројицу„.

Награду Владимир Ћоровић из области историографије добио је Љубомир Максимовић за цјелокупно научно дјело.

Награду Светозар Ћоровић добио је Анђелко Анушић за роман „Прозор отворен на висибабу и кукурек„.

Награду Владимир Ћоровић добио је Милош Благојевић за животно дјело, те Милован Пецељ за књигу „Јевто Дедијер – живот и дјело„.

Награду Светозар Ћоровић добио је Јован Радуловић за роман „Од Огњене до Благе Марије„.

Награду Владимир Ћоровић добио је Чедомир Попов за дјело „Велика Србија – стварност и мит„.